"To je jako važna knjiga, zainteresovace čak i one ljude koji obicno ne čitaju takve priče" - jesu (proročanske?) reči koje izgovara jedna od junakinja stripa Maus, maćeha Arta Spigelmana (art spiegelman), u vreme dok je autor još uvek beležio svedočanstva koja će poslužiti za scenario ovog dela.
I zaista, kada je strip album predstavljen širokom čitalaštvu, privukao je pažnju ne samo strip posvećenika, već i ljubitelja književnosti, kritičara iz "ozbiljnih" časopisa, pa čak i akademskih krugova. Prvi tom Mausa ( koji se nedavno pojavio u izdanju Samizdata B92) objavljen je izvorno 1986. godine, iako je u pitanju ostvarenje sa mnogo dužom predistorijom. Naime, pravi začetak ovog stripa je kratka storija od tri strane, koja se pojavila 1972. godine u andergraund strip časopisu Funny Animals. Urednik tog izdanja, Teri Zvigov (Terry Zwigof ) - koji će par decenije kasnije postati poznat kao režiser dokumentarca o Robertu Krambu (Crumb) - zamolio je nekolicinu autora da kreiraju storije u kojima će junaci biti predstavljeni kao očovećene životinje, očigledno se zavitlavajući sa tradicijom popularnih stripova (setite se samo Patkovgrada). Spigelmanov odgovor na ovaj poziv bio je priča zasnovana na sudbini njegovih roditelja, poreklom poljskih Jevreja, koji su prošli pakao Aušvica, s tim što su Jevreji u stripu bili prikazani kao miševi, Nemci kao macke, Poljaci kao svinje, itd. Autor je zapravo bio inspirisan nemačkim pogrdnim nazivima - vermin (miš ili pacov) za Jevreje, i schwein (svinja) za Poljake.
Spigelman inače spada među nekolicinu autora aktivnih tokom nastanka andergraund pokreta, koji je uneo jedan veoma smeo, eksperimentu sklon pristup u američki strip burnih šezdesetih godina. Početkom osamdesetih, Spigelman je u Njujorku pokrenuo časopis Raw, koji će okupiti neke od crtača "izvornog" andergraunda, ali i otvoriti put za čitavu jednu generaciju mladih autora. Raw je bio sinonim za novo i drukčije, a neki od autora poput Gerija Pantera (Gary Panter) ili Marka Bejera (Mark Beyer) bili su pravo otkriće - čitali su ih klinci koji su slušali novotalasnu muziku, ali su bili i rado viđeni gosti malih i buntovnih umetničkih galerija. Sam Spigelman je na stranicama časopisa Raw, počev od 1980. godine, počeo da u nastavcima objavljuje jednu detaljniju i duboko razrađenu verziju Mausa, koja će kasnije biti štampana i u obliku knjige; drugi tom ovog izdanja je 1992. godine dobio ugledno priznanje - Pulicervu nagradu. Pažnja koju je ova strip knjiga privukla unela je priličnu zbunjenost u uobičajene strukture glavnotokovske kulture, koja nije bila pripremljena za tako neobičan koncept. Našoj publici će to možda zvučati čudno, s obzirom da nismo navikli da pridajemo pažnju i da se bakćemo sa klasifikacijom u knjižarama, ali upravo je klasifikovanje bio jedan od problema, na tržištu gde to itekako utiče na plasman i prodaju. Tako je Maus (distribuiran kako u prodavnicama stripova tako i u "regularnim" knjižarama) dospeo na "fiction" listu bestselera Njujork Tajmsa, odakle je na intervenciju samog Spigelmana premešten na "non-fiction" odeljak. Dakle, iako je strip govorio o ličnoj ispovesti Spigelmanovih roditelja, "klasifikatori" su bili zbunjeni činjenicom da su junaci nacrtani u obličju mačaka i miševa. Zabeležena je izjava jednog od urednika: "Hajde da pozvonimo na Spigelmanova vrata. Ako se na vratima pojavi džinovski miš, svrstaćemo knjigu pod "non-fiction".
Ono što je upečatljivo u vezi sa prvim tomom Mausa ( po svemu sudeći domaći izdavać namerava da objavi i drugi tom), jeste osećaj neizvesnosti, s obzirom da čitaoc zna da najgore tek predstoji, zato što se knjiga završava pre nego što junaci uopšte kroče u logor Aušvic. Konstantno bežanje od nacista, skrivanje jevrejskog para i njihove porodice po improvizovanim skloništima - čine da ovo štivo neodoljivo podseća na duboko uznemiravajuće snove proganjanja.
Pored svega, Maus je literatura koja isijava emocijama, već i zato što nije nekakva depersonalizovana istorija, nego strip crtan nalivperom, nastao na osnovu beleški koje je Spigelman zapisivao razgovarajući sa svojim ocem Vladekom (koji je umro 1982. godine). Paralelno sa tokom priče iz vremena četrdesetih, možemo da pratimo i savremene razgovore oca i sina, u kojima vidimo Vladeka ne samo kao heroja koji odoleva smrtonosnom žrvnju vešto administratizovane tiranije, već i kao sasvim običnog, džangrizavog starca ne tako različitog od rasističke predstave o "škrtom Jevrejinu". Jedan od najsnažnijih momenata knjige su četiri stranice posvećene reprintu storije "Zarobljenik paklene planete", nastale 1973. godine, u kojoj Art Spigelman sa bolnom iskrenošću opisuje samoubistvo svoje majke Anje, koja je preživela Aušvic, ali je odlučila da oduzme sebi život u jednom američkom predgradju 1968. godine.
U svakom slučaju, Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip.
Saša Rakezić
|